Procenjuje se da na svetskom nivou površine pod zasadima aronije iznose oko 20.000 ha, a proizvodnja varira u rasponu od 150.000 do 200.000 t. U Srbiji, po procenam, ima preko 80 ha zasada aronije koja se uspešno gaji u oblastima oštre kontinentalne klime, na siromašnim, peskovitim, kiselim i vlažnim zemljištima, koja nisu pogodna za gajenje drugih vrsta voćaka. Razlog tome je izražena otpornost na hladnoću – aronija uspeva da raste čak i u uslovima kada se zimske temperature spuštaju ispod -35°C, uz veliku količinu padavina. Biljka se lako prilagođava i blažim klimatskim uslovima. Prilagođava se i terenima koji su veoma zagađeni industrijskim otpadom.
Aronija predstavlja višegodišnji žbun. Plodovi aronije su okruglastog do spljoštenog oblika, tamnoplave do skoro crne boje. Zbog svoje sočne teksture, okruglog oblika i male krupnoće svrstava se u bobice, pa je zbog toga u grupi “Berry fruit”.. Grozd čini 15-20 plodova prečnika 5-12 mm i težine 1-1,5 g. Masa 1000 svežih semenki iznosi oko 12 g, a suvih 4 g.
Poput drugih vrsta voćaka koje cvetaju kasno, cvetovi aronije nisu izloženi opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. Grane starosti od 2 do 5 godina su najproduktivnije i kod žbunova u punoj rodnosti na njima se zameće oko 70% plodova
U zemljama centralne Evrope diferenciranje cvetnih pupoljaka počinje krajem avgusta i početkom septembra u godini koja prethodi cvetanju. Fenofaza cvetanja počinje sredinom maja i traje u proseku 10 do 20 dana (3-4 dana po jednom cvetu). Plodovi povećavaju masu nakon 3 meseca od početka cvetanja (80-90 dana), a sazrevaju u periodu avgust-septembar. Masa ploda najbrže se uvećava poslednjeg meseca pred berbu. Aronija po pravilu rađa svake godine.
Nero – češka sorta, uvedena u proizvodnju krajem 60-tih godina u tadašnjoj Čehoslovačkoj i Nemačkoj. Najviše se gaji u Nemačkoj, Rusiji, Litvaniji i Estoniji, a sve više se širi i u Poljskoj. Žbun je uspravan i lako se razmnožava. Produktivnost je visoka. Plod je bogat antocijanima i vitaminom C, i pogodan je za mehanizovanu berbu.